EU: Izjave o promeni toka Ibra ne podržavaju cilj normalizacije
Portparolka EU za spoljna pitanja Anita Hiper izjavila je da takvi postupci ne podržavaju cilj normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, te podsetila da je napredak u dijalogu preduslov za evropski put obe strane.
Portparolka EU za spoljna pitanja Anita Hiper oglasila se povodom nedavnih izjava iz Srbije o mogućnosti promene toka reke Ibar. Upitana na konferenciji za medije u Briselu da li takve izjave mogu imati posledice po proces integracije Srbije u EU, nije direktno odgovorila na to pitanje. Umesto toga, podsetila je na stav Unije o značaju dijaloga.
Hiper je naglasila da pomenuti potezi odmažu naporima za normalizaciju odnosa Prištine i Beograda, ističući da se do tog cilja može doći isključivo dijalogom. Podsetila je i da napredak u razgovorima dve strane predstavlja uslov za njihovo kretanje ka članstvu u Uniji, prenosi Danas.
Na dodatno novinarsko pitanje, kojim je povučena paralela sa ranijom reakcijom Evropske komisije na projekat u albanskom Zvernecu, gde je bilo saopšteno da bi nastavak radova imao posledice po evropske integracije, portparolka Evropske komisije Arijana Podesta objasnila je da institucija izbegava nagađanja o efektima na proces proširenja. Dodala je da se ocena jednog slučaja ne može automatski preslikati na drugi, jer okolnosti nisu iste.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u nedjelju, 9. avgusta, da srpske vlasti sa stručnjacima razmatraju mogućnost promene toka Ibra, reagujući tako na uništavanje kuća i vikendica koje pripadaju Srbima na jezeru Gazivode, na severu Kosova. Beta.rs piše, pozivajući se na izveštaj Radija Slobodna Evropa, da je povodom te izjave usledio niz oštrih osuda sa kosovske strane i pokrenuta polemika između zvaničnog Beograda i Tirane.
Stručne analize na koje se prethodno pozvao Radio Slobodna Evropa ukazuju da je preusmeravanje Ibra tehnički moguće, ali da bi podrazumevalo ogromne troškove. Ako bi taj poduhvat izazvao štetu na kosovskoj teritoriji, bio bi suprotan načelima međunarodnog prava koja važe za prekogranične vodotokove. Kako podseća isti medij, Srbija je pristupila Konvenciji Ujedinjenih nacija iz 1997. godine koja reguliše neplovidbene namene međunarodnih vodnih tokova, a čije odredbe nalažu pravično i razumno raspolaganje takvim resursima i zabranjuju nanošenje znatnije štete susednim državama.