ECB: Firme u evrozoni prijavile snažan rast kamata na kredite u drugom kvartalu
Preduzeća u evrozoni su u drugom kvartalu 2026. prijavila snažan neto porast kamatnih stopa na bankarske kredite, dok je dostupnost kredita ostala uglavnom nepromijenjena, a inflaciona očekivanja stabilna, saopštila je Evropska centralna banka.
Firme u evrozoni suočile su se sa snažnim neto povećanjem kamatnih stopa na bankarske kredite tokom drugog kvartala 2026. godine, pokazalo je najnovije istraživanje Evropske centralne banke (ECB) o pristupu preduzeća finansiranju (SAFE).
Prema izvještaju ECB, neto 42 odsto firmi prijavilo je rast kamatnih stopa na bankarske kredite, što je značajan skok u odnosu na 26 odsto u prethodnom kvartalu. Sličan trend zabilježen je i kod malih i srednjih preduzeća (MSP) i kod velikih firmi. Istovremeno je 31 odsto firmi (pad sa 37 odsto u prvom kvartalu) prijavilo povećanje drugih troškova finansiranja, poput naknada i provizija, kao i povećanje zahtjeva za kolateralom, koje je zabilježilo neto 10 odsto firmi, što je pad sa 14 odsto.
Što se tiče potreba za finansiranjem, firme su prijavile blagi rast, sa neto 2 odsto njih koje su iskazale veće potrebe za bankarskim kreditima, u poređenju sa 0 odsto u prvom kvartalu. Dostupnost kredita je ostala uglavnom nepromijenjena (neto -1 odsto), iako su primijećene razlike između sektora – dostupnost je porasla za velike firme (neto 4 odsto), ali se smanjila za mala i srednja preduzeća (neto -4 odsto). Kao rezultat, jaz u finansiranju bankarskim kreditima, koji mjeri razliku između potreba i dostupnosti, blago je povećan na 3 odsto sa 2 odsto u prethodnom kvartalu.
Očekivanja firmi o budućem rastu prodajnih cijena, troškova i plata su ublažena. Preduzeća u prosjeku očekuju rast prodajnih cijena od 3,2 odsto u narednih 12 mjeseci (pad sa 3,5 odsto), dok se za inputne troškove koji nisu vezani za rad, uključujući energiju, predviđa rast od 5,2 odsto (pad sa 5,8 odsto). Očekivani rast plata dodatno je usporen na 2,5 odsto, što je niže u odnosu na 2,8 odsto iz prethodnog kvartala.
Inflaciona očekivanja firmi ostala su uglavnom nepromijenjena na svim horizontima. Medijalna jednogodišnja i trogodišnja očekivanja inflacije zadržala su se na 3,0 odsto, dok su petogodišnja očekivanja blago porasla na 3,1 odsto. Procjena rizika za petogodišnje inflacione izglede ostala je nepromijenjena, s tim da 65 odsto firmi i dalje vidi pretežno rastuće rizike.
Generalni ekonomski izgledi i dalje su glavni faktor koji, prema percepciji firmi, ograničava dostupnost eksternog finansiranja, na šta ukazuje neto 29 odsto ispitanika. Ipak, zabilježen je dalji napredak u spremnosti banaka da odobravaju kredite (neto 6 odsto).
Istraživanje je takođe pokazalo da firme traže alternativne dobavljače i ulažu u energetsku efikasnost kao ključne strategije za odgovor na geopolitičke tenzije prouzrokovane sukobom na Bliskom istoku. Kada je riječ o budućem finansiranju investicija u vještačku inteligenciju, 72 odsto firmi planira da koristi sopstvena interna sredstva, dok se za eksterne izvore poput bankarskih kredita, grantova ili lizinga opredjeljuje po oko 16 odsto firmi.
Ovo je 39. krug SAFE istraživanja za evrozonu, sproveden od 21. maja do 26. juna 2026. godine na uzorku od 5.087 firmi, od kojih 4.679 ima manje od 250 zaposlenih.