EU uvezla rekordnih 9,89 miliona tona ruskog LNG-a iz postrojenja Jamal LNG u prvom polugodištu
Uprkos planu o potpunom ukidanju uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa do kraja godine, Evropska unija je u prvih šest mjeseci 2026. uvezla 9,89 miliona metričkih tona LNG-a iz ruskog postrojenja Jamal LNG, što je porast od 18 odsto u odnosu na isti period 2025. godine, prema podacima konsultantske kuće Kpler na koje se poziva Financial Times.
Evropska unija je u prvom polugodištu 2026. uvezla 9,89 miliona metričkih tona tečnog prirodnog gasa (LNG) iz ruskog postrojenja Jamal LNG, što predstavlja rekordan obim isporuka, pokazuju podaci analitičke firme Kpler koje je prenio Financial Times.
Uvoz je porastao za 18 odsto u poređenju sa istim periodom 2025. godine, uprkos planu EU da u potpunosti ukine uvoz ruskog LNG-a do kraja ove godine. Savjet EU je 26. januara formalno odobrio potpunu zabranu uvoza ruskog LNG-a počev od 1. januara 2027. godine, dok je zabrana uvoza LNG-a po kratkoročnim ugovorima stupila na snagu 25. aprila ove godine.
Prema podacima Kplera, najveći uvoznik bila je Francuska sa 3,6 miliona tona, a slijede Belgija sa 2,9 miliona tona i Španija sa 2,7 miliona tona. Sve ove isporuke potiču iz postrojenja Jamal LNG, koje čini više od 60 odsto ukupnog ruskog izvoza LNG-a.
Nevladina organizacija Urgewald procijenila je da su ove isporuke koštale EU do šest milijardi evra. Poređenja radi, EU je u čitavoj 2025. godini potrošila ukupno 7,2 milijarde evra na uvoz LNG-a sa postrojenja Jamal LNG.
Sebastijan Roters, aktivista Urgewalda zadužen za pitanja sankcija, izjavio je da se rekordan uvoz EU poklopio sa periodom tokom kojeg je Rusija intenzivirala napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i civilne ciljeve.
Istovremeno, količine LNG-a iz postrojenja Jamal LNG namijenjene Aziji pale su za 74 odsto, na svega 510 hiljada tona. Izvori upoznati sa situacijom rekli su Financial Timesu da je pad isporuka ka Aziji posljedica zabrinutosti zbog mogućih sankcija Evropske unije.
Uprkos kolektivnim naporima da prekinu energetske veze sa Moskvom, EU se u 2025. godini i dalje oslanjala na Rusiju za 13 odsto ukupnog uvoza prirodnog gasa. Zvaničnici upozoravaju da ta zavisnost ostavlja blok izloženim značajnim trgovinskim i energetsko-bezbjednosnim rizicima.
Rusija trenutno upravlja sa dva velika LNG postrojenja — Jamal LNG i Sahalin-2. Projekat Arctic LNG 2, čija je prva proizvodna faza izgrađena, još nije zvanično pušten u rad, iako su zabilježeni pojedinačni izvozi tereta ka Kini.