Bumbari pokazuju emocijama slične reakcije na slatke i gorke ukuse
Istraživači su snimili da bumbari nakon slatkog oblizuju usne, a nakon gorkog tresu glavom, što sugestira postojanje afektivne evaluacije i unutrašnjeg života, objavljeno je u zborniku PNAS.
Bumbari (Bombus terrestris) ispoljavaju različite pokrete usnog aparata u zavisnosti od ukusa tečnosti koju konzumiraju, pokazalo je istraživanje objavljeno početkom jula u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences. Nakon konzumacije slatkog rastvora, insekti su učestalo uvlačili i izvlačili jezik, što podseća na oblizivanje usana, dok su na gorke i slane ukuse reagovali tresenjem glave, brisanjem usta i povlačenjem.
Autori rada smatraju da ovi obrasci ponašanja nisu puki refleksi ishrane, već ukazuju na afektivnu evaluaciju – sposobnost da se iskustvo proceni kao prijatno ili neprijatno.
Kako prenosi Sci.News, profesor Endru Baron sa Univerziteta Makvori izjavio je da ovo otkriće menja naučno razumevanje unutrašnjeg života insekata. „Izrazi lica su važan prozor u unutrašnja stanja životinja“, rekao je Baron. „Uvek je postojala napetost između razmišljanja o insektima kao o životinjama ili kao o nekoj vrsti mini-robota. Ovo je još jedan korak ka tome da pokažemo da postoji unutrašnji život u pčeli.“
Istraživači su izolovali jedinke iz 18 kolonija i obučili ih da konzumiraju kapljice šećerne vode. Zatim su im nudili rastvore različitih ukusa i snimali reakcije usporenom brzinom. Da bi ispitali da li se radi o refleksima, menjali su unutrašnje stanje bumbara – dehidrirali su ih zagrevanjem na 40 stepeni Celzijusa. Dehidrirani bumbari su počeli da pokazuju pozitivne pokrete jezikom i na slanu vodu, slično kao čovek koji na vrućini uživa u elektrolitnom napitku. To sugeriše da ponašanje nije fiksni odgovor na hemijsku supstancu, već zavisi od trenutnih potreba.
Dodatno, izlaganje dopaminu, koji podstiče traženje hrane, povećalo je želju za šećerom, ali nije pojačalo pozitivne pokrete usana. S druge strane, supstanca koja pojačava senzacije tokom nagrađujućih iskustava smanjila je motivaciju za konzumaciju, ali je pojačala prijatne reakcije kada bi bumbar ipak pio. Ovaj razdvojeni efekat navodi na razliku između „želeti“ i „voleti“, slično kao kod sisara.
Profesor Fei Peng sa Univerziteta Južne medicine izjavio je, prema Smithsonian Magazine, da su mnogi spremni da prihvate da insekti mogu da osećaju, uče i odlučuju, ali su manje spremni da prihvate da oni procenjuju stvari kao prijatne ili neprijatne. „Još uvek ne razumemo šta pčele zaista doživljavaju, ali sada imamo praktičan uvid u njihov unutrašnji život s kojim možemo eksperimentalno da radimo“, dodao je Baron.
Naglašava se da nalazi ne dokazuju da bumbari osećaju zadovoljstvo ili gađenje na isti način kao ljudi. Istraživači ovo ponašanje tumače kao dokaz da životinje iskustvu dodeljuju pozitivnu ili negativnu vrednost. Kako prenosi Smithsonian Magazine, nezavisni stručnjaci ističu da se većina dosadašnjih istraživanja o svesnosti insekata bavila negativnim stanjima poput bola, dok se ova studija izdvaja jer gleda na „pozitivnu stranu života“.