Do 400 mg kofeina dnevno bezbjedno za srce većine odraslih, pokazuje pregled AHA
Naučni pregled Američkog udruženja za srce pokazao je da je umjeren unos kofeina, do 400 miligrama dnevno, bezbjedan za većinu odraslih i povezan sa smanjenim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2 i moždanog udara.
Nova naučna izjava Američkog udruženja za srce (AHA), objavljena u časopisu Circulation, donosi detaljan pregled decenijskih istraživanja o uticaju kofeina na zdravlje srca. Zaključak je da je za većinu odraslih umjeren unos kofeina, definisan kao do 400 miligrama dnevno — što odgovara otprilike tri do pet standardnih šoljica crne kafe — bezbjedan i ne povećava kardiovaskularni rizik.
Pregled, koji je sproveo volonterski tim autora predvođen kardiologom Gregori Markusom sa Univerziteta Kalifornije u San Francisku, obuhvatio je analizu velikih kohortnih studija i randomizovanih ispitivanja. Rezultati dosljedno ukazuju na povezanost redovne konzumacije kafe sa manjim rizikom od dijabetesa tipa 2, koronarne bolesti srca, moždanog udara, srčane slabosti i atrijalne fibrilacije.
„Kofein konzumiran kroz kafu ključni je dio svakodnevnice za milione ljudi. Naš pregled najnovijih istraživanja pokazuje da je unos do 400 miligrama kofeina dnevno, što je ekvivalent do pet šoljica kafe bez dodataka, bezbjedan i ne povećava kardiovaskularni rizik“, izjavio je dr Markus, kako prenosi ScienceAlert.
Autori naglašavaju da samo konzumiranje kofeina daje složenu sliku. Dok je kod oboljelih od hipertenzije kofein izazivao kratkotrajan skok pritiska, u studijama na opštoj populaciji ispijanje tri ili više šoljica dnevno bilo je povezano sa smanjenim rizikom od razvoja hipertenzije u poređenju sa onima koji ne piju kafu. Jedna meta-analiza je pokazala da osobe koje piju tri do četiri šoljice dnevno imaju čak 21 odsto manji rizik od moždanog udara.
Ključno upozorenje iz pregleda tiče se izvora kofeina i dodataka. Povoljni efekti pripisuju se prvenstveno kafi i čaju koji sadrže i druge korisne antioksidanse i bioaktivna jedinjenja, poput hlorogene kiseline. Nasuprot tome, energetska pića, koja mogu sadržati tri do četiri puta veću koncentraciju kofeina po tečnoj unci (oko 30 mililitara) u odnosu na običnu kafu, kao i sastojke poput taurina i velike količine šećera, povezuju se sa štetnim efektima, uključujući povišen krvni pritisak i nepravilan srčani ritam.
Takođe, dodavanje šećera, zaslađivača, mlijeka, slatke pavlake ili sirupa sa ukusima u kafu gotovo sigurno poništava njene potencijalne zdravstvene koristi. Dr Markus ističe da ne postoji univerzalna strategija za bezbjednu konzumaciju kofeina, jer individualni odgovor zavisi od starosti, genetike, lijekova i brzine metabolizma, te savjetuje razgovor sa ljekarom za lične preporuke.
Ovo nije originalno istraživanje, već pregledni rad (engl. scientific statement) koji sumira postojeće dokaze i daje smjernice na osnovu konsenzusa stručnjaka. Autori napominju da su dalje studije neophodne kako bi se preciznije razdvojili efekti kofeina od drugih jedinjenja u kafi i ispitao dugoročni uticaj na osobe sa već postojećim oboljenjima.